Nisu menadžeri, direktori, šefovi, poslovođe i slični rukovodioci preduzeća, kompanija i fabrika oni koji zarađuju nezamislivo velike pare od tuđeg rada. To zadovoljstvo pripada vlasnicima, akcionarima, kako se stručno zovu u kapitalizmu. Menadžeri su poznati javnosti i odgovorni za sve aspekte poslovanja i upravljanja, dok akcionari, pravi vlasnici ostaju nepoznati i nevidljivi javnosti. Takvi su zakoni, privatnost superbogatih mora da bude zaštićena. Onda je i prirodno, naročito zbog rasne ili nacionalne strukture zaposlenih, da direktori ne budu beli. Efikasno je da ljudima upravlja njihov čovek. Osim, kada je cilj totalna besmislenost, kao BIH, gde kolonijalnom upravom predsedava visoki predstavnik. I još posebne nacionalnosti.

"Beli čovek je u ovom trenutku žrtva organizovanog, državno sponzorisanog rasizma. Vouk aktivisti tvrde da je nemoguće biti rasista prema belom čoveku. Agresivnost te ideologije poprima patološke oblike."

Ovaj tekst i pored svoje poprilične argumentovanosti i činjenične iscrpnosti uopšte ne odgovara (ili će pre biti - ne usuđuje se da odgovori) na osnovno pitanje: koja to organizovana grupacija i na osnovu koje ideologije stoji iza svega ovoga? I zašto baš "beli čovek" mora da postane predmet takvog ogorčenog i sistematizovanog progona?

Zato je ipak umnogome ovaj tekst "tanak".

A ko želi da sazna mnogo više na tu temu (i istovremeno poznaje engleski jezik) evo odličnog početka za istraživanje tog ključnog civilizacijskog pitanja:

https://www.theoccidentalobserver.net/